| |
|
|
| |
Neil Young + Promise of the Real
Burg Clam, Austrija
23.07.2016.
|
 |
|
| |
Neki koncerti se čekaju godinama a neki i ceo život!
Moj prvi susret sa Neil Youngom je bio u srednjoj školi kada je 1972. godine pesma" Heart of Gold" sa tada aktuelnog albuma "Harvest" bila veliki hit i u tadašnjoj Jugoslaviji. Pričalo se tada i o albumu "Deja Vu" (to nismo znali pravilno da izgovorimo, pošto se u Splitu slabo učio francuski, pa sam preko majčine učenice saznao pravi izgovor!). Kasnije je većina od nas upala u pravi Crosby Stills Nash Young fazon sa "4 Way Street" a sa kompilacijom "Decade"(3LP) konačno smo se otvorili i prema Neil Youngu.
Ipak prvi originalni album sam dobio od druga Igora Leonardija kada sam ga posetio u Ljubljani 1977 godine. Bio je to "After The Goldrush" koji i danas čuvam. Malo je reći da mi je to bilo duhovno preobraženje (a usput sam i "namirisao" "The Incredible String Band", Airta Moreiru i druge značajne autore!)
Uskoro sam postao potpuni poklonik Youngovog života i dela i sa zanimanjem sam čekao na svaki njegov album. I njegova Ditch trilogija mi je bila čudna ali i privlačna na neki novi način. Osamdesete su bile loše godine za njega stoga sam shvatio da ne smem da propustim priliku da ga gledam uživo. To mi je uspelo 1989. godine u Londonu kada sam bio u poseti drugovima i od jednog od njih čuo da tog novembra Young nastupa u dvorani Earls Court! Ulaznica je koštala izmedju 12 i 15 funti (natravno da smo kupili ove skuplje!)i tako smo se obreli u desetom redu Earls Courta. Upravo je izašao "povratnički" album "Freedom" a Young je bio sam na bini pevajući i svirajući električnu gitaru i klavir. Nezaboravno!!!
Trebalo je da prodje 26 godina da se napokon ponovno susretnem s njim. Italijanski koncert 2013. je bio predaleko a 2014. nastup sa Crazy Horse sam propustio zbog teške bolesti.
U ponoć sam krenuo sa saputnicima iz Beograda u Novi Sad pa preko Beča do Burg Clama utvrdjenja/zamka blizu Linca na severu Austrije! Prelepa priroda, šarmantan zamak, zanimljiva udolina kraj njega gde je bila smeštena bina i isčekivanje Youngovog nastupa.
Jedan deo naše ekipe (Milan, Kristina, Peđa, Minja, Skoča i još nekolicina) se ulogorio pred samom binom već u pola šest i po velikoj vrućini čekao na početak nastupa. Tek u 20:05 počela je uvodna muzika i na sceni su se našle dve mlade dame obučene kao devojke sa sela, koje su prosipale seme po bini imitirajući setvu useva.
Ubrzo je na binu izašao Young sav u crnom i majici sa natpisom "Earth", seo za prastari pijanino i započeo koncert sa "After the Goldrush". U publici ekstaza! Svi pevaju a Youngu, naravno, drago!
Prešao je onda na "Heart of Gold" sve sa akustičnom gitarom i usnom harmonikom a zatim i na "Needle and The Damage Done". Dok smo se snašli (ja sam već počeo da pevam i pevao sam harmoniju ceo koncert!) Young je prešao na male drvene orgulje (pump organ) i odsvirao himnu "Mother Earth". Svi pevaju sa njim! Posle ove numere na bini se stvara oblak dima i pare iz koga izlaze ljudi obučeni kao radnici u atomskim centralama, u zaštitnim odelima i maskama, koji "praše otrovima zasađeno seme"! Cirkus!
Oni odlaze i iz tog dima pojavljuje se grupa "Promise ot the Real" i predvođeni sinovima Willie-ja Nelsona, Lukasom i Micahom "uleću" u "Out on tthe Weekend". U publici katarza!
Vaš dopisnik peva a i ljudi u publici se nimalo ne stide da puste glas. Redjaju se "Human Highway" ,"Only Love Can Break Your Heart" i "Hold Back The Tears". Zatim Neil uzima ukulele i peva "Tumbleweed", po prvi put na ovoj turneji.
Slede "Someday" koju je svirao i 1989. na koncertu u Earls Courtu pa onda i "Harvest Moon" (baš je bilo vreme za plakanje!). Odjednom Neil uzima električnu gitaru i kreće sa ubitačnom verzijom pesme "Alabama". Ceo bend peva, gitaristi prže a mi smo na sedmom nebu, ne verujemo šta nam se dešava. Emocije kuljaju napolje i zaboravljamo na sve teškoće, vrućinu i napore koji su nas pratile na putu do Burg Clama. "Words" je još žešći a "Bad Fog of Loneliness" trenutna oaza mira.
A onda udarac u glavu. Poznati uvod i evo jedne od Youngovih najlepših kompozicija "Winterlong". Suza suzu stiže a onda urnebes! "Love to Burn" sa album "Ragged Glory" i to u 25 minutnoj verziji. Nenadmašna svirka, preplitanje gitara, dinamika koja navodi srce da lupa sve jače i jače, prženje gitara, ultimativni instrumentalni pasaži gde se publika dovodi u stanje transa. To smo čekali sve ove godine! Neil Young suvereno vodi muzičare u muzičku ekstazu!
Tempo ne popušta i dobijamo "Revolution Blues " kao i "Mansion on The Hill". Mi više nismo tu, mi smo negde visoko, visoko poneti onim što čujemo, poneti našim osećanjima uzdižemo se sve više i više.
A onda "Look out Mama, there's a white boat comin' up the river".... I suze i strast i oduševljenje i zajedništvo i sve sve sve zajedno i više, mnogo više od toga!!! ("Powderfinger").
Young nas dokusuruje dugom verzijom "Down By The River". Nelsonovi momci rasturaju pogotovo Lukas koji maše svojom dugom kosom u predavanju gitari izvlači neverovatna sola. Blago smirenje donosi "Western Hero" a onda kreću i problemi.
Jedan od organizatora prilazi Youngu i šapuće mu nešto na uvo. Ne znamo šta je ali primećujemo da su se tokom koncerta navukli oblaci. Young i momci ne popuštaju i razvaljuju i to duuugu verziju "Vampire Blues". Još jedna intervencija iz backstagea i Young popušta. Nastup završava sa ushićenim "Rockin' In The Free World" koji inače svira na bis. Shvatamo da je kraj koncerta.
Muzičari se okupljaju i klanjaju, mašu nam vidno zadovoljni svojim nastupom i publikom. Mi oduševljni i razočarani što posle 155 minuta (preko dva i po sata!) nismo dobili još pesama. Znamo da je nastup sa bisom izmedju 25 i 28 pesama. Organizator izlazi i objavljuje na nemačkom da dolazi oluja sa nevremenom i kišom. Ljudi zvižde i polako se razilaze.
Radnje sa hranom i suvenirima se zatvaraju, nisam uspeo na vreme da kupim majicu sa turneje (35 eura) a ni živi album "Earth" (15 eura). Krećemo prema busu koji je parkiran suviše daleko. Posle pola sata udara kiša i neki od nas su pokisli ali adrenalin i dalje radi li radi.
Sabiramo utiske i proveravamo šta je Young sve svirao a šta nije a mogao je ("Cinnamon Girl", "Cowgirl In The Sand", "Like a Hurricane", "Walk On" itd itd). Taj adrenalin nas drži i održava da izdržimo naporan povratak kući i haos na mađarskoj granici.
Po najvećoj vrućini stižemo oko pola jedan u Novi Sad a onda drugim prevozom do Beograda. Obećavamo da ćemo ostati u kontaktu i razilazimo se. Totalno iscrpljen dolazim kući i padam u san. Pa da, sutra je novi dan, moram ići na posao.
tekst i fotografije - slobodan vlaketić
|
|
|
|
